Dinastija Nemanjica

Stefan Nemanja

Ime Stefana Nemanje prvi put pominje 1168 godine vizantijski hroničar Honigat. Pominje ga kao buntovnika koji je od braće preoteo presto. Govori se da je bio primoran da se brani od svoje braće koja su uzela presto. Zavida, Stefanov otac je imao sinove Tihomira, Miroslava, Stracimira i Nemanju. Zavida je bio u sukobu sa svojom braćom zbog čega beži iz Raške u Zetu i Stefan Nemanja se rađa u Ribnici (današnje predgrađe Podgorice). Kada se Stefan Nemanja rodio bio je kršten po katoličkim običajima. Kada se Zavida vratio u Rašku Stefan Nemanja je kršten po pravoslavnim običajima. Kada je porastao došao je u sukob s braćom, koji su imali titule velikih župana. Oko 1169 dolazi do sukoba Nemanje sa braćom na Kosovu, Tihomir se udavio u jednoj rečici a Miroslav i Stracimir priznaju Nemanju za vladara jer ih je on pobedio. Tako je on dobio teritorije u Raškoj. U svetu – XII vek, velike sile, Vizantija; traju krstaški ratovi – Mađari, Bugari, Venecija, Nemačka. Nemanja 1172 godine ulazi u savez sa Venecijom, Nemačkom i Mađarskom. Na kraju ostaje sam protiv Vizantije. Protiv Manojla Komnina; Manojlo pobeđuje i u Nišu mu se Nemanja pokorava, zaklinje na vernost (postaje mu vazal). Dobio je na upravu Dubičicu; narednih 10 godina nije ratovao, bio je mir na Balkanu. Za to vreme Nemanja je jačao Srbiju iznutra; gradio je manastire – Studenicu, manastri Svetom Petru i Pavlu, Hilandar. Kada je 1181 godine Manojlo umro Nemanja nema više obaveza prema Vizantiji i sa vojskom (koju je u međuvremenu dosta ojačao) osvaja teritorije Vizantije. 1186 godine Raškoj je dodao Zetu; i tada je Srbija skroz izlazila na more (oko Dubrovnika, Trebinje, Hum). Katolička i pravoslavna crkva su se borile oko življa na tim prostorima. 1189. kada je trajao III krstaški rat, Nemanja šalje izaslanike u Vimberg kod Barbarose koji ih odbija jer ne želi da se meša u poslove na Balkanu. Kosovo i Metohiju osvaja Nemanja, još i Podrinje, Zetu, Trebinje; him. Na prestolu u Vizantiji je Isak II Anđeo; on se dogovara sa Nemanjom da svoju bratanicu uda za Nemanjinog sina. Nemanja je imao 3 sina: Vukana, Stefana i Rastka. Vukan je već bio oženjen, Rastko se sa 17 godina zamonašio pa se njegova bratanica Evdokija udala za Stefana (Prvovenčanog). Ovo je brak iz koristi. Aleksije III Anđeo dolazi na vlast umesto Aleksijevog brata Isaka. Nemanja ostavlja presto Stefanu radi mira s Vizantijom, tako počinje PRIMOGENITURA (prvi sin dobija presto). Kada se Stefan Nemanja zamonašio Stefan Prvovenčani preuzima presto u martu mesecu 1196. godine.

Stefan Prvovenčani (1196 – 1228) – godina vladavine

Kada se to desilo osećao se veliki uticaj Vizantije u Srbiji. U međuvremenu Vukašin kreće s velikašima na brata Stefana koji beži u Bugarsku, dok je Vukašin u dobrim odnosima sa mađarima. Stefan se 1205 vraća u Srbiju, tera Evdokiju jer je optužuje za preljubu. Ona mu je rodila 2 sina Radoslava i Vladislava i jednu ćerku. 1204. godine pada Vizantija, pošto više nema koristi od njih Stefan se ženi ćerkom mletačkog dužda Enrika Dondola, Anom Dondolo. Ona mu kasnije rađa sina Uroša. Stefan preko pape Honorija III postiže to da Srbija bude kraljevina, Stefan je krunisan 1217. godine porimo-katoličkim običajima. Sveti Sava (Rastko) nije bio oduševljen time, a inače su bili u svađi. Sveti Sava pokušava da od Nikejskog i Epirskog cara dobije AUTOKEFALNOST srpske crkve (samostalnost). To je dobio 1196 godine. Do tada je srpska crkva bila pod okriljem Ohridske arhiepiskopije, a samostalnost je značila konačno otcepljenje od Vizantije. Centar srpske arhiepiskopije je bio u Žiči. Arhiepiskopija je crkvena oblast koja se sastavljena od više malih crkvenih oblasti – episkopija). Srbija je u to vreme imala preko 300 episkopija. Sava je definitovno pomirio braću Vukana i Stefana nad moštima njihovog oca Stefana Nemanja (iz kojih su izlazila mirisna ulja). Stefan Nemanja je sahranjen u Studenici. Stefan Prvovenčani je bio dugo bolestan. Bio je na izmaku snage i ubrzo 1228. godine je umro. Njega nasleđuje sin Radoslav.

Radoslav (1227 – 1234) – godina vladavine

Radoslav je bio obuzet Grčkom (zbog majke i babe – moćne Grkinje). On sve što ima veze sa Grčkom unosi u Srbiju (običaje, piše povelje na grčkom jeziku, nošnje, čak se i potpisivao kao Sv. Duh), zbog toga nije bio omiljen u Srbiji, nakon 10 godina skidaju ga sa prestola i dovode njegovog brata Vladislava.

Vladislav (1234 – 1243) – godina vladavine

Vladislav je bio oženjen bugarskom princezom, ćerkom Jovana II Arsena. Vlasteli je ubrzo i to dosadilo jer je Vladislav slabo ratovao, a pošto je slabo ratovao nije bilo ni koristi od toga (novih zemalja, bogaćenja). Niš i istočne delove Srbije i Bugarske uzimaju 3 brata. Vlastela na vlast dovodi Uroša.

Uroš (1243 – 1276) – godina vladavine

Uroš I je bio treći sin Stefana Prvovenčanog sa Anom Dondolo. U Uroševo vreme Srbija doživljava ekonomski procvat, otvaraju se rudnici, on dovodi Sase (nemački rudari koji pomažu eksploataciju ruda u Srbiji čime se Srbija bogati). Sasi su ostali u Srbiji i posle XV veka, oni su bili katolici. Srbija izvozi srebro. U svetu: 1261 obnavlja se Vizantija, prodori Mongola ne potresaju samo Evropu, Aziju i Vizantiju već i Balkan. Mađari posle najezde Mongola 1260 godine akcenat daju na severnu Srbiju, Mačvu, pogranični deo Bosne. Uroš se bavi više unutrašnjim prilikama u zemlji nego ratovima; Bogati feudalci su  nezadovoljni jer nema ratovanja, osvajanja u bogaćenja. Dolazi do sukoba sa Bubrovnikom oko Barske biskupije i dubrovačke nadbiskupije. Barska biskupija je htela da se osamostali i pređe pod nadzor srpske arhiepiskopije. Barska i Kotorska biskupija su oduvek bili pod okriljem dubrovačke nadbiskupije. Dolazi do sukoba ali bez rata, Dubrovnik je kao i sve ostalo završio dogovorom morao je da plaća 2000 perpera Urošu. Uroš je imao sina Dragutina i Miluina. Vlastela nije zadovoljna Urošem. Dragutin je bio pod nadzorom Ugara, i na nagovor se diže protiv oca i dobija titulu mladog kralja (od oca) i severne delove Srbije na upravu. Uroš se dakle pod pritiskom povlaći i predaje presto Dragutinu.

Dragutin (1276 – 1282) – godina vladavine

Kada je došao na vlast dobija na upravu i oblasti oko Rudnika i Milanovca. Bio je pod uticajem svoje majke Jelene Anžujske (kojoj je dao na upravu Zetu gde je vladala 30 godina). Dragutin je pomagao Karl Anžujski. Dragutin je kao i svi Nemanjići voleo lov. U lovu je pao sa konja i povredio nogu, ostao osakaćen. Pošto su smatrali da vladar mora da bude lep i zdrav, oborili su ga sa prestola, i presto je na saboru predao Milutinu.

Milutin (1282 – 1321) – godina vladavine

U početku su se Milutin i Dragutin slagali, zajedno su 1283 godine osvojili Mačvansku banovinu sa Beogradom i Braničevom (tada je Beograd po prvi put ušao u stastav Srbije) Kasnije Dragutin nastavlja da živi i vlada u svojim teritorijama kao da je i dalje na prestolu. Do svađe između Dragutina i Milutina dolazi kada je u pitanju bilo nasledstvo krune. Milutin je hteo presto za svog sina Stefana (Dečansko) a Dragutin za svog sina Vladislava. Zamalo da zarate crkva se umešala, crkva i feudalci su bili na strani Milutina jer je on bogato nagrađivao crkvu (gradio manastire: Gračanicu; Đurđeve stupove, manastir svetog Arhangela u Jerusalimu, u Vizantiji bolnicu); fefeudalci ga podržavaju i vole jer on širi Srbiju ratovanjem. Milutin širi srbiju na račun Vizantije, sve do Makedonije i severne Grčke. Vizantijski car Andronik II je ponudio Milutinu svoju maloletnu ćerku Simonidu (od 6. godina a Milutin je imao 45. godina), da bi sklopili mir, on to prihvata. On je bio jaka ličnost, ženio se oko 4 – 5 puta; iako je bio bogat, osvetoljub, oženio dete, proglašen je za sveca zbog svojih velikoh darova crkvi. U Srbiji se za vreme Milutionovog braka sa Simonidom osećao veliki uticaj Vizantije. Nasuprot Milutinovom bogatstvu narod nija imao šta da jede. Milutin je vodio bogate ratove koji su trošili mnogo para, a narod se nije bogatio. Njegov sin Stefan diže bunu protiv Milutina. Pošto Stefan nije bio dovoljno jak Milutin ga oslepljuje i šalje ga zajedno sa ženom i decom u Carigrad, gde je bio 7 – 8 godina. Pre nego što je umro Milutin ga poziva sebi, oprašta mu i pošto se Stefan zadesio u Srbiju kada je Milutin umro iznenada 1321 godine, preuzima presto.

Stefan (1321 – 1330) – godina vladavine

On preuzima pohod kod Velbužda i ulazi u Bugarsku. Kaže se da je Stefan bio najnesrećniji Nemanjić, jer ga je otac oslepeo a sin ubio.

Konstansije – sin Milutinov se javlja tek kada je nasledstvo u pitanju. Njih troje ukrštaju mačave (Stefan, Vladislav i Konstansije), izbija građanski rat, vlastela se umešala a većina je bila na strani Stefana.

Konstansice ubrzo gine, Stefan pobeđuje a Vladislav se povlači, otišao je u Zetu. On je bio tanana duša, pisao poeziju, bitka 1330 god Velbužda je jedina svetla tačka u Stefanovoj vladavini. Makedonija je ostala nama, Dušan je na upravi u Zeti, Stefan neće više da ratuje. Dušan 1331 godine uzima vlast, Stefan je zarobljen u tamnici (ubijen zadavljen ili otrovan). Krenuli su u osvajanje Vizantijskih teritorija odnosno hteo je da srbiji uzem Makedoniju.

Dušan (1331 – 1355) – godina vladavine

On je bio najvažniji vladar, prošitio je Srbiju do Korintskog zaliva. Dušan se 1345 proglašava za kralja Srba i Grka. 1346 se proglašava za cara. On je bio jedini Nemanjić koji nije bio svetac. Osetio je da Turci kreću na Balkan. Sklapa savez sa Venecijom – kupuje 4 galije. Umro je 1355 godine. Pre smrti sredio je stanje u Zemlji. On je napisao Dušanov zakonik 1349. godine I deo, donet na saboru u Skoplju. Po tom zakonu stanovništvo se deli na sebre(zavisno stanovništvo), vlastelu.

Sebri:

1. Meropsi su najbrojniji, oni imaju zemlju, a u slučaju da nemaju sina naslednika, zemlja bi bila zaveštana crkvi. Oni plaćaju rabotu 106 dana besplatnog rada na zemlji feudalca. Morali su da učestvuju u ratu, da rade, da grade…
2. Sokalnici, manja grupa. Rade na imanjima. Imalu su povlašćeni položaj u odnosu na meropse. Radili su na održavanju kuća, ambara.
3. Zanatlije. Najviše posla su imali oni koji su obremali vojsku. Zanatstvo je bilo jako popularno.
4. Vlasi. Oni su bili starosedeoci Balkana. Povlače se u planine i bave stočarstvom. Imaju obavezu da plaćaju porez feudalcu.
5. Otroci – robovi. Bilo ih je malo u Srbiji, postojali su na dvoru. Služilu su kao dvorske lude. Nisu mogli biti dati u miraz. Sa njima je vladar moga da radi šta hoće.
6. Vlasteličići. Oni su držali malo poseda. Nisu imali velike prihode. Postojala je: KRUPNA VLASTELA (uz kralja, najbogatiji, drže gradove), i MALA VLASTELA (malo više od vlasteličića).

II deo Dušanovog zakonika je izašao 1364 godine, na saboru u Seru. On je imao 201 član. Prvih 80 članova se odnosi na crkvu, ostalo se opdnosi na društvene odnose u Zemlji.

Uroš Nejaki (1355 – 1371) – godina vladavine

Dozvolio je da se velikaši odvoje od carstva. Nikola Automanović jedan od najvećih srpskih velikaša. Oko rudnika, kasnije i Zeta i deo BiH dobio je Nikola.

Deo Kosova i Metohije i Makedonije dobijaju braća Mrnjavčevići

Knez Lazar

–          Turci od 1354 godine nadiru na Balkan

–          Prvi na udaru braća Mrnjavčevići

–          Bitka na Marici 1361. godine

–          Posle bitke Turci se učvršćuju na Balkan

–          Kralj Vukašin umire i na vlast dolazi Marko Kraljević, on priznaje vazalstvo

–          1378 u bici na rovinama Marko gine

–          1389 godine 28 juni na Vidovdan – Kosovska bitka

–          Turke na Balkanu niko nije mogao da zaustavi

–          Despot stefan Lazarević je odigrao veliku ulogu.

–          Posle njega Đurađ Branković

–          1444 godine, je pala despotovina Srbija

–          za kratko vreme se Srbija izdigla

–          1450 je Srbija konačno pala.

Explore posts in the same categories: Istorija