Industrijska revolucija

–      Javlja se u XVII veku u Engleskoj a kasnije i u ostalim zemljama.

–      Polaznu tačku predstavlja zamena ručnog alata mašinskim, čime se potpuno menja osnovica proizvodnje tj, prelazi se sa ručne na mašinsku proizvodnju;

–      Industrijsku revoluciju istorijski izvodi kapitalizam ali ne da bi ljudima olakšao rad  i život, nego da bi snizio cenu robi i povećao proizvodnju viška vrednosti.

–      Industrijska revolucija premešta alate, i menja ih iz ruku radnika u mahanički automat, i uvećava njihov broj, vrši se istovremeno više operacija, povećava se snaga i preciznost delovanja.

–      Ona oslobađa i pogonski deo od granica sposobnosti radne snage. Rezultat toga je mašinski sistem proizvodnje, moderna fabrika, dakle krupna mašinska proizvodnja.

–      Ona je najzad stvorila i sebi odgovarajuću tehničku osnovu tek kad je počela da i mašine proizvodi mašinskim putem (teška industrija)

–      Dolazi do niza krupnih pronalazaka i njihove primene u proizvodnji, što je skokovito podizalo produktivnost rada i svestrano povezivalo proizvodnju u svetskim razmerama.

–      Međutim ona se u kapitalizmu vrši u antagonističkom društvenom obliku, što je degradiralo stvarnog proizvođača i pojačavalo njegovu društvenu bedu, stoga kapitalizam sam postavlja granice industrijskom usavršavanju, a povremeno rađa najveće nevolje, za celokupno društvo.

–      Tek socijalistička revolucija ukidanjem kapitalizma otvara neograničene mogućnosti za dalji razvoj tehnike koja služi potrebama slobodnih udruženih proizvođača: npr u punom smislu primena atomske energije i još mnogo drugih moćnih poluga proizvodnje.

–      Prva tehnička otkrića javila su se u tekstilnoj manufakture. Još 1733. godine pronađen je LETEĆI ČUNAK, čime je tkanje znatno ubrzano. Uskoro je bila i usavršena tehnika predenja. Dolazi do pronalaska GVOZDENOG MEHANIČKOG RAZBOJA (1764).

–      Veliki korak napred ka stvaranju prave mašine na paru, napravio je Francuz Deni Papen (1647 – 1714). Oštrouman i veoma vešt u izvođenju eksperimenata, Papen je znatno usavršio pneumatsku mašinu. Deni Papen konstruisao je jednu parnu mašinu sa vertikalnim cilindrom u čijoj se unutrašnjosti okreće klip.

–      Džems Vat (1736-1819), britanski i škotski inženjer i fizičar, pronalazač moderne parne mašine (ona je pronađena 1769. a Vat je patentirao 1783. godine) osnovao je prvu fabriku za izradu parnih mašina u blizini Birmingena. Izvršio je mnoga otkrića u naoci o toploti. Džems Vat je tako dao svetu prvu parnu mašinu koja je odmenila živu snagu – ljudsku ili životinjsku – i koja je poslužila u najrazličitije svrhe: za železnice, brodove, mlinove, fabrike itd.

–      Sa pronalaskom parne mašine fabrike počinju da se podižu i drugim mestima, ne samo pored reka da bi se koristila snaga vode. Poovećanje broja fabrika i brži proces proizvodnje iziskivali su više sirovina, osobito metala. U metalurgiji dolazi do skraćivanja procesa livenja i obrade metala. 1784 godine Korg je uspeo da u specijalnoj peći dobije čisto gvožđe.

–      Dolšo je do usavršavanja saobraćaja i transporta. Tako je 1807 godine, bio izgrađen prvi parobrod u SAD, a 1814 i Stevensova lokomotiva. 1825 puštena je u saobraćaj prva železnička linija u Engleskoj Stokton – Darlington.

Advertisements
Explore posts in the same categories: Istorija

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: