Najstarija istorija Helade

Grčka, brdovita zemlja na krajnjem jugu Balkanskog poluostrva, bila je naseljena još u praistoriji. Njena istorija počinje krajem III ili početkom II milenijuma pre n.e. doseljavenjem indoevropskih plemena koja su sebe nazivala Helenima, a Rimljani Grcima. Tokom II milenijuma pre n.e. u helenskom svetu su cvetale dve civilizacije: na ostrvu Kritu postojala su mnogobrojna nezavisna kraljevstva koja će se vremenom ujediniti pod žezlom vladara grada Knososa, dok se na poluostrvu Peloponezu i u srenjoj Grčkoj razvijala mikenska civilizacija.

DOSELJAVANJE GRKA NA JUG BALKANSKOG POLUOSTRVA

Krajem III ili početkom II milenijuma pre n.e. na krajnji jug Balkanskog poluostrva došli su Grci, ili kako su se drugačije nazivali, Ahajci. Njihovo naseljavanje odvijalo se u talasima i verovatno je trajalo nekoliko decenija ili, čak vekova. Smatra se da su se spustili sa severa, iz oblasti oko Dunava. Došavši u Grčku, Ahajci su Pelazgima, tj. stanovništvu koje su tu zatekli vrlo brzo nametnuli svoj jezik i običaje. U poslednjim stolećima I milenijuma pre n.e. podelili su se na dva plemena: Jonce i Eolce.

MINOJSKA CIVILIZACIJA

U vreme kada su helenska plemena prodirala u Grčku, na ostrvu Kritu cvetala je bogata minojska civilizacija, koja je dobila naziv po mitskom kralju Minosu. Njen sjaj se ukazao 1890. godine, kada je engleski istraživač Artur Evans počeo iskopavanja u Knososu. Istorija minojskog Krita zasniva se pre svega na arheološkim izvorima. Malobrojni pisani izvori ne

mogu se koristiti jer pismo kojim su pisani-linearno pismo A-do danas nije dešifrovano.

Krit je u početku bio podeljen na više manjih, nezavisnih kraljevina, koje su se međusobno sukobljavale. Sredinom II milenijuma pre n.e. one su ujedinjene pod vlašću grada Knososa. Borbe koje su vladari Knososa vodili protiv drugih kraljevina našle su odraz u mitu o Minosu. On se za prevlast na Kritu borio sa svojom braćom (Sarpedonom i Radamantom). Jednog je proterao sa ostrva, a drugog je zatočio u najudaljenijim krajevima. Pošto je tako postao gospodar Krita, Minos je za svoju prestonicu izabrao grad Knosos, na severnoj obali ostrva. Ujedinjenjem Krita oko Knososa počelo je razdoblje najvećeg uspona minojske civilizacije.

Sredinom II minenijuma pre n.e. Krićani su gospodarili istočnim delom Sredozemlja. Njihova moć počivala je na jakoj i dobro organizovanoj floti. Uspostavljanje talasokratije, tj. prevlasti na moru pripisivalo se Minosu. Prema predanju, on je prvi izgradio flotu i oslobodio Egejsko more od gusara. O moći Krita rečito govori i mir prema koje su i Atinjani Minosu plaćali danak. Svake godine su mu slali određen broj mladića i devojaka. U doba talasokratije minojska civilizacija se proširila i van Krita. Jedno od njenih najvećih žarišta bila je Tera, ostrvo u Egejskom moru.

Prevlast na moru i položaj Krita, između Helade, Afrike i Azije, omogućili su lako uspostavljanje i održavanje trgovačkih veza širom Sredozemlja. Kritski trgovci su posećivali udaljene krajeve; dolazili su čak do Španije i Italije na zapadu do Mesopotamije na istoku. Prodavali su drvnu građu, vino, maslinovo ulje i druge proizvode. Putujući Sredozemljem, Krićani su pre svega trgovali za metalima neophodnim za izradu oruđa i oružja. It Grčke i Male Azije uvozili su bakar i kalaj, od kojih se dobijala bronza. Zlato i slonovača stizali su iz Egipta. O trgovačkim vezama izmrđu Krita i Egipta svedoči kritski nakit nađen u egipatskim grobnicama, kao i egipatske vaze od alabastera i skarabeji nađeni u ruševinama kritskih gradova.

Talasokratija i ekonomski procvat Krita snažno su uticali na razvoj civilizacije. Sjaj i bogatstvo minojske kulture najbolje se ogledaju u ostacima kraljevskih palata u pojedinim gradovima. Najčuvenija je Minosova palata, čiji se ostaci i danas mogu videti u Knososu. Ova velelepna građevina uzdizala se oko prostranog četvorougaonog dvorišta. U prizemlju su bile zanatske radionice, kuhinje, odaje za robove i sluge. Sve te prostorije bile su povezane zamršenom mrežom hodnika (lavirint). Za arheologe je bilo zanimljivo skladiše, sastavljeno od 16 prostorija. U njima su otkriveni ogromni pitosi u kojima su čuvani ulje, žito, vino i vuna. U posebnim udubljenjima u podu čuvane su dragocenosti. Na spratovima palate bile su smeštene odaje kralja i kraljice, svečane sale i prestona dvorana pod nazivom Sala dvosekle sekire (po predstavi dvosekle sekire na zidu). U njoj se i danas može videti presto kritskih kraljeva. Zidovi Minosove palate bili su bogato ukrašeni freskama. Na njima su prikazivani prizori iz svakodnevnog života (našminkane dame) i prirode (leteće ribice, mačka koja se prikrada fazanu itd).

MIKENSKO DOBA

Dok je na Kritu cvetala minojska civilizacija, Ahajci su na poluostrvu Peloponezu i u srednjoj Grčkoj osnovali niz manjih kraljevina. Arheološka istraživanja, koja je 1876. godine započeo Hajnrih Šliman, pokazala su da je prestonica jedne od najznačajnijih ahajskih kraljevina bila Mikena, u Argolidi, na Peloponezu. Zbog toga se period uspona ovih država naziva Mikenskim dobom (XVI-XII vek pre n.e.). Važni centri mikenske kulture bili su Pilos i Tirint na Peloponezu, kao i Orhomen u Beotiji. Moć ratobornih Ahajaca brzo se proširila i van Grčke. Oko 1400. godine pre n.e. oni su prešli Krit i postepeno

ga osvojili. Pokoravanje Krita bilo je značajno jer su primili tekovine minojske civilizacije. Ahajci su vremenom postali jedna od najznačajnijih sila u istočnom delu Sredozemlja. Njihove naseobine nikle su na Rodosu i na zapadnoj obali Male Azije.

Podatke o držvnom i društvenom uređenju mikenskog doba pružaju glinene pločice nađene u ruševinama dvoraca u Pilosu i Knososu. Pismo kojim su bile ispisane – linearno pismo B – ubraja se među slogovna pisma: svaki znak predstavlja jedan slog. Iz pločica saznajemo da su ahajskim državama vladali kraljevi koji su nosili titulu vanaks. Oni su živeli u palatama koje su, za razliku od minojskih, bile utvrđene. Branile su ih zidine od ogromnih blokova kamena. Grci su kasnije verovali da ih nisu izgradili obični smrtnici već kiklopi – divovi sa jednim okom nasred čela. Srce svake mikenske palate je bio megaron ‘ velika četvorougaona prostorija sa četiri stuba i ognjištem u sredini. Tu se kralj savetovao s aristokratijom i primao poslanstva. Oko megarona su bile raspoređene kraljeve i kraljičine odaje, skladišta, zanatske radionice, kancelarije činovnika itd. Drugi čovek po značaju u mikenskim kraljevinama bio je lavaget, verovatno vrhovni zapovednik vojske. On i vanaks imali su velike zemljišne posede koje su obrađivale sluge i seljaci. Značajnu ulogu u društvu mikenske epohe imala je i aristokratija. Najuži krug aristokrata oko kralja činili su tzv. pratioci. Oni su ga pratili i štitili u ratu i miru, a smatra se i da su zapovedali pojedinim vojnim odredima.

Pločice iz Pilosa i Knososa pružaju dragocene podatke o privredi mikenskog razdoblja. Iz njih saznajemo da su se Ahajci bavili zemljoradnjom i stočarstvom.  Njihova ishrana zasnivala se na žitaricama – pšenici i ječmu – i smokvama. Da bi poboljšali ukus hrane, dodavali su joj raznovrsne začine (susam, nanu, kim ili šafran). Značajno mesto među poljoprivrednim kulturama zauzimale su i masline. Maslinovo ulje je korišćeno u ishrani, za negu tela i za osvetljenje. Od stoke su najviše uzgajani ovce, koze, konji i svinje. Iz pločica saznajemo da su pojedina stada bila kraljevo vlasništvo.

Zanatska proizvodnja je u mikensko doba dostigla visok stepen razvoja. U službi ahajskih kraljeva spominju se zidari, grnčari, stolari, tkači itd. Značajno mesto zauzimali su kovači. Pošto je bronza, od koje su izrađivana oruđa i oružja, bila skupa i dragocena, zalihe ovog metala čuvane su u palatama. Među najveštijim majstorima mikenske epohe bili su i zlatari. Njihova dela i danas plene lepotom i istančanošću izrade.

Pad knososa pod ahajsku vlast označio je kraj kritske talasokratije. Kritske trgovce su u istočnom i zapadnom Sredozemlju zamenili Ahajci, koji nisu imali dovoljno sirovina za proizvodnju. Metale, pre svega bakar, uvozili su sa Kipra i iz Italije, daleko na zapadu. Iz Sirije su im stizale slonovača i skupocene tkanine. Za uzvrat, Ahajci su na stranim tržištima nudili vunu, maslinovo ulje, vino, pojedine vrste začina i druge poljoprivredne proizvode. Naročito jake trgovačke veze uspostavili su sa Egiptom. U  nekim egipatskim gradovima nađene su flašice mikenske izrade, u kojima su verovatno čuvali mirisi.

TROJANSKI RAT

Jedan od najkrupnijih događaja s kraja mikenske epohe je bio Trojanski rat (početkom XII veka pre n.e.). Ovaj rat je u antičkoj tradiciji predstavljen kao sukob Grka i Trojanaca, koji je izbio kada je trojanski princ Paris oteo iz Sparte lepu Jelenu, ženu kralja Menelaja. U pomoć osvetoljubivom Menelaju priskočio je njegov brat Agamemnon, vladar Mikene. Zajedno su sakupili ogromnu vojsku i došli pod zidine Troje. Opsada grada trajala je punih deset godina. Pojedini događaji iz poslednje desete godine rata opevani su u Homerovom spevu ”Ilijada”. Grci su, na kraju, Troju osvojili lukavstom. Ukrcali su se na svoje lađe i otplovili, ostavljajući ogromnog drvenog konja na dar boginji Atini. U njegovoj unutrašnjosti bili su skriveni njihovi odabrani borci, predvođeni Odisejem i Menelajem. Trojanci su želeli da provere da li je konj dar bogova ili delo ljudskih ruku. Odlučili su da ga probodu kopljem; ako potekne krv, to bi značilo da je zaista dar bogova i da ga treba uneti u grad; ako, pak, ne bi bilo krvi, trebalo ga je uništiti. Kada je jedan Trojanac zario koplje u drveno telo konja, kralj Menelaj je podmetnuo butinu iz koje je potekla krv. Stoga su Trojanci odlučili da konja unesu u grad. Kad je pala noć, Grci su iskočili iz njegove utrobe i napali Trojance. Posle duge i krvave borbe uspeli su da osvoje grad. Prema grčkoj tradiciji, to se desilo 1184. godine pre n.e.

Danas se smatra da se u jezgru mita o Trojanskom ratu krije istorijska istina. Arheološka istraživanja u Troji pokazali su da je grad razoren u drugoj polovini XIII veka pre n.e. ili u prvim decenijama XII veka pre n.e. Otkriveni su tragovi požara koji je uništio veliki deo grada. Iako ni pisani ni arheološki izvori ne pružaju podatke o napadačima, smatra se da su za to odgovorni Ahajci. Zbog čega bi oni napali Troju? Na to su ih mogli navesti ekonomski razlozi. U XIII veku pre n.e. istočno Sredozemlje bilo je preplavljeno talasom seoba raznih naroda. Oni su u istoriji poznati pod nazivom ”Narodi sa mora”. Zahvaljujući njihovom delovanju ahajske trgovačke veze s istočnim obalama Sredozemnog mora počele su da opadaju. Ahajci su stoga bili prinuđeni da pronađu nova tržišta. Napadom na Troju su, možda, pokušavali da prodru u sevorozapadni deo Male Azije. S druge strane, njihov pohod je mogao imati i čisto pljačkaški karakter. Oni su znali da je Troja izuzetno bogat grad i nadali su se velikom plenu (zlato, srebro, robovi, konji itd.).

Advertisements
Explore posts in the same categories: Istorija

One Comment on “Najstarija istorija Helade”


  1. Ο Δίσκος της Φαιστού είναι το πιο αρχαίο ελληνικό άσμα.O ύμνος της ενότητας και της ευημερίας του ελληνικού λαού κλείνει τα τέσσερις χιλιάδες χρόνια. I (Anatoly Sherban, decipherer of the Phaistos Disc [and other scripts]) sing here http://www.youtube.com/watch?v=pSvsp9CeTi8 the song of the Phaistos Disc. The language of this poem is Greek or rather a Phaistos version of Cretan hieroglyphic dialect of the Greek language (Bronze Age).


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: